MEDIJACIJA

MEDIJACIJA

by administrator

ŠTA JE MEDIJACIJA ?

Medijacija je oblik mirnog rešavanja sporova između dve ili više strana, uz pomoć neutralne treće strane – medijatora. Medijator nije sudija. Ovo znači da medijator ne donosi odluku već on samo vodi proces mirnog rešenja spora, dok strane same kontrolišu ishod spora.

Medijacija je dobrovoljan proces, koji se sprovodi samo ukoliko su o tome sve strane saglasne. Drugim rečima, za pokretanje medijacije neophodna je slobodno izražena volja svih strana u sporu.

Takođe, i za izbor ličnosti medijatora je potrebna saglasnost svih strana u sporu. Medijatori su visoko kvalifikovani, specijalizovani za različite oblasti medijacije i obučeni da posreduju u sporovima višeg nivoa složenosti.

Medijacija za cilj ima postizanje obostrano prihvatljivog sporazuma. Medijator pomaže kod sačinjavanja sporazuma ukoliko sve strane u sporu to žele.

ZBOG ČEGA ODABRATI MEDIJACIJU ?

Medijacija je jedini pravno strukturiran put kojim strane u sporu mogu da reše svoje probleme na miroljubiv način koji, istovremeno, zadovoljava i njihove potrebe. Medijacija ima visoku stopu uspeha. Procena je da se oko 85% svih sporova obuhvaćenih medijacijom završi uspešno.

Takođe, procena je da se u razvijenim ekonomijama isti ovaj procenat svih spornih situacija između građana i privrede završi medijacijom a ne na sudu. Ovo, dalje, znači da medijacija ima prednosti koje nedostaju pravno nestrukturiranim ili neformalnim pregovorima ali i sudskim postupcima za rešavanje sporova.

Pošto ove prednosti zaslužuju pojedinačno izlaganje, ovom prilikom ćemo ukazati na neke od prednosti za koje smatramo da se ističu kao differentia specifica postupka medijacije :

PREDVIDIVOST POSTUPKA – za razliku od postupka medijacije, sudski postupci u Republici Srbiji, baš kao i u svakom pravnom sistemu kapitalističke poluperiferije, nisu predvidivi. Ovo znači da je sudska praksa u ovim društvima neusklađena do mere potpune nedoslednosti; što dalje znači da se građani nikada ne mogu pouzdati u uspeh u sporu.

BRZINA – Dok sudski postupak može trajati neodređeno dugo a najčešće godinama, medijacijom se problemi najčešće rešavaju u roku od jednog dana.

TROŠAK – Kraći vremenski period znači manje troškova za stranke jer je naknada koja se isplaćuje medijatoru neuporedivo manja od one koja se izdvaja za finansiranje dugotrajnih i iscrpljujućih sudskih postupaka. U sudskim sporovima svaka od strana u sporu mora računati na troškove sudskih taksi, veštačenja kao i na advokatske troškove. Svi ovi troškovi su previsoki kada se uporede sa platežnom moći građana.

POVERLJIVOST – Dok su sudska ročišta po pravilu javna, medijacija je strogo poverljiv postupak. Važno je naglasiti da medijator ne može da svedoči na sudu o sadržaju medijacije. Strane i medijator potpisuju Sporazum o poverljivosti kojim se obavezuju da će sve što su saznali u postupku držati u tajnosti, a sesije medijacije se ne evidentiraju ni na bilo koji način.

FLEKSIBILNOST – Ne postoje nikakva pisana pravila i propisi o tome kako bi trebalo voditi proces medijacije. Strane imaju potpunu slobodu da sa medijatorom pronađu odgovarajući način za produktivan rad. Ukoliko je postupak fleksibilniji utoliko je veća šansa za pronalaženje obostrano prihvatljivog rešenja

BOLJA KOMUNIKACIJA – Medijator podstiče strane da otvoreno razgovaraju, što im omogućava bolje razumevanje srži problema i vodi uspostavljanju prekinutih ili narušenih odnosa.

RAVNOPRAVNOST – Sve strane u postupku medijacije su ravnopravne. Dok su u parnici procesne uloge strogo podeljenje, u medijaciji nema osuđivanja, niti okrivljivanja za konkretne probleme.

KONTROLA – Strane u svakom trenutku imaju potpunu kontrolu nad tokom i ishodom spora, dok se sudski postupak kreće po striktno utvrđenim pravilima, a presudu je nemoguće predvideti zbog hronične neujednačenosti sudske prakse.

NEMA STRESA – Medijacija podstiče atmosferu rešavanja sukoba, a ne sukobljavanja; sprovodi se u neutralnoj i prijatnoj sredini, što smanjuje stres i anksioznost. Nasuprot tome, u sudskom postupku strane postaju i ostaju neprijatelji.

WIN-WIN – Slaganje sa sporazumom je visoko izraženo zbog toga što je rešenje prihvatljivo za obe strane, kao i zbog toga što je ono postignuto zajedničkim radom; u parnici jedna strana sigurno gubi.

Medijacija je moguća u slučajevima koji imaju sledeće odlike:

  • Spor je poverljive prirode i postoji potreba za obezbeđenjem tajnosti postupka
  • Strane vide svoje interese kao nepomirljive
  • Prisutne su jake emocije ili stereotipi koji otežavaju postizanje sporazuma
  • Strane ne žele da se upuste u parnični postupak koji je, po pravilu, psihološki iscrpan
  • Vreme je bitan faktor za rešavanje spora
  • Rešavanje spora zahteva posebno znanje koje sudije ne poseduju
  • Strane žele da izbegnu velike troškove parničnog postupka, advokata, veštaka…
  • Traži se win-win rešenje
  • Strana u sporu ima potrebu da bude saslušana i iznese svoje viđenje događaja
  • Strane ili njihovi advokati više nisu sposobni da komuniciraju
  • Strane nisu profesionalni pregovarači ili nailaze na poteškoće u započonjanju pregovora
  • Postojanje spora između jedne strane i njenog advokata
  • Strane su se tokom pregovora našle u ćorsokaku

Medijacija se sprovodi u sledećim oblastima:

  • Opšte građanski, imovinsko pravni sporovi
  • Krivičnopravni (restorativna pravda)
  • Radni odnosi
  • Mobing
  • Porodični odnosi
  • Sporovi u lokalnoj zajednici (komšijski sporovi)
  • Upravni sporovi
  • Privredni sporovi
  • Vršnjačka medijacija
  • Mirovni pregovori
  • Diskriminacija